Члан Aкадемије медицинских наука од 1996. године

Професор  Стоматолошког факултета и Научни саветник у Институту за мдицинска истраживанја Универзитета у Београду

 

Основни биографски подаци. Рођен је 22. фебруара 1944. године у Београду, где је завршио основну школу и гимназију. Медицински факултет у Београду уписао је 1962. године, а дипломирао 1967. године.

Стручно и научно усавршавање. После краћег рада у Здравственом центру Вршац 1970. године почиње да ради у Институту за медицинска истраживања, најпре као стипендиста Републичке заједнице науке. Магистарску тезу одбранио је 1974. године, а докторску дисертацију Утицај цитостатика на матични одељак хематопоезе 1979. године на Медицинском факултету у Београду.

 Током 1973/74. године усавршавао се у тада водећем центру за изучавање матичних ћелија у Paterson Laboratories, Christie Hospital and Holt Radium Institute, у Манчестеру, Енглеска.

Избор у наставна/научна звања и наставна делатност. У звање асистент у Одељењу за физиологију Иснтитута за медицинска истраживања и асистента за предмет Физиологија са биохемијом на Стоматолошком факултету у Београду изабран је 1972. године. У звање научног сарадника  у Институту за медицинска истраживања изабран је 1979, вишег научног сарадник 1984, а научног саветника 1989. године. За ванредног професора за предмет Патолошка физиологија на Стоматолошком факултету у Београду изабран је 1985, а од 1991.је редовни професор. У то времене био је обједињен радни однос на Стоматолошком факултету и Иснтитуту за медицинска истраживања као бази факултета за научни рад и последипломску наставу.

Учешће у последипломској настави из хематологије на Медицинском факултету у Београду, његов рад као професор Патолошке физиологије на Стоматолошком факултету, те експериментални рад у Институту, били су видови његових доприноса стварању нашег научног подмлатка из ове важне научне гране. Као изврсног професора, Стоматолошки факултет га је задржао да предаје Патолошку физиологију две године након што је стекао законске услове за старосну пензију.

            Поред рада на Стоматолошком факултету у Београду био је професор Патолошке физиологије у настави на енглеском језику у Новом Саду и професор на последипломској Катедри хематологије на Медицинском факултету у Београду. Од 1978. до 1986. године био је секретар  ове Катедре. Био је стални члан Комисије за усмени магистарски испит из хематологије, предавач и испитивач за предмет Регулаторни механизми у хематологији-биолошки механизми регулације. 

Био је члан бројних комисија за процену и одбрану докторских теза и магистарских радова, избора у наставна и научна званја, а још увек је члан комисија за изборе кандидата у научна и универзитетска звања на Медицинском факултету у Београду.

Рад на Институту за медицинска истраживања. Радни век провео је у Институту за медицинска истраживања у Београду. Од 1970 до 1991 радио је  у лабораторији/групи за испитивање еритропоезе, која се и шире бавила изучаванјем регулације хематопоезе.

            По повратку (1974) са стручног усавршавања у Енглеској увео је методе за одређивање матичних ћелија хематопоезе и репопулационе тестове после трансплантације костне сржи, које до тада нису коришћене у нашој земљи. Године 1991. основао је са колегама истраживачку групу за хематологију којом је руководио 20 година. (У Инситуту је до тада постојала Група за изучавање еритропоезе и Група за ћелијску кинетику). Група за хематологију се развила у најзначајнију експерименталну јединицу за хематологију и матичне ћелије у нашој земљи. Уведени су потпуно нови експериментални приступи у изучавању матичних ћелија хематопоезе, који до тада нису рађени у Југославији.

            Професор Миленковић је увео методологију експерименталне трансплантације матичних ћелија хематопоезе, чији су резултати рада представљали основ, како за фундаментална сазнања и експериментални рад, тако и за развој и примену ове  методе у тестирању ефеката трансплантације матичних ћелија хематопоезе код људи, Захваљујући томе је Институт за медицинска истраживања постао дијагностичко-консултативни центар за одређене домене клиничке хематологије и онкологије, нарочито за Институт за заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић", пре свега у провери квалитета трансплантата матичних ћелија код деце.

Захваљујући публикацијама истраживачке групе на чијем је челу био, Миленковић је стекао примеран међународни углед, што је омогућило сарадњу с иностраним институцијама на остваривању истраживачких пројеката у оквиру ФП6 програма Европске уније као и билатератну сарадњу са сличним истраживачким институцијама Француске.

            Његова истраживачка група за хематологију била је и језгро у којем су се школовали многи наши данас признати научници.

 

Резултати  научног рада и рад у републичким телима за науку. Објавио је 309 радова, од којих 113  различитих категорија у међународним часописима цитираним у базама Current Contents Life Sciences, SCI и Web of Science. У међународним часописима цитиран је 473 пута (до 2014, а Хиршов индекс је 10) и више пута у домаћим и иностраним књигама. Цитираност његових радова из експерименталне хематологије укључујући и оне објављене пре 10-20 година и даље расте, што указује на препознату трајну вредност тих резултата ( јуни 2016, 585 пута).

Био је уредник и главни аутор осам монографија и уџбеника: Патолошка физиологија, издања 1999. и 2003. и коаутор у уџбеницима Патолошка физиологија  за суденте медицине у Београду и Новом Саду, издања 1997. и 2004. Аутор је три поглавља у уџбенику Интерна медицина за студенте стоматологије, издања 1989. и 1990. Један је од уредника и аутора књиге Етика у биомедицинским истраживањима, која је коришћена као уџбеник за последипломску наставу на Медицинском факултету у Београду, издања 2002. и 2004. године. Један је од уредника књиге Клиничка хематологија (2012).  је књигу Преводилац књиге, CLINICAL ETHICS A Practical Approach to Ethical Decisions in Clinical Medicine (аутори: Albert R. Jonsen, Mark Siegler, William J. Winslade) 2006 McGraw-Hill Companies, превод Службени гласник 2008.

Био је руководилац шест домаћих пројеката, а у још осам учествовао је као сарадник. Био је руководилац два међународна пројекта (један је ФП6 Европске уније, други у оквиру билатералне сараднје са Француском) и учесник у три. И након пензионисања активан је у два научноистраживачка пројекта које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Успешни рад на пројектима које је финансирало Министарство за просвету, науку и технолошки развој ( министарства су мењала имена)у области основних и примењених истраживања и ангажовање нових сарадника омогућили су континуирани напредак његове истраживачке групе. Као научник највишег ранга, годинама је био ангажован као члан, Националног савета за науку и технолошки развој, комисије и Одбора за медицину у министарствима за науку, председник и члан Већа за медицину Универзитета у Београду.

            У току радног века имао је низ дужности од значаја за науку, био је:  члан Одбора за медицинске науке Министараства за науку и технологију, председник и члан Стручног  већа за медицинске науке Универзитета у Београду, члан Комисије за медицину Министарства за науку, технологије и развој и Министарства за науку и заштиту животне средине, међународни рецензент  пројеката у области биомедицинских наука у    Европској унији, 1991-2007. председник Научног већа Института за медицинска  истраживања, 2006-2009 члан Националног савета за науку и технолошки развој Србије, в.д. председник Управног одбора Института за молекуларну генетику и генетички инжењеринг, Омбудсман Института за Онкологију у Београду, посвећен етичким питањима у науци.

 

Чланство и активности у Српском лекарском друштву и другим удружењима. Дугогодишњи је члан Српског лекарског друштва. Члан Хематолошке секције од 1972. године и њен председник  у два мандата од децембра 1995. до новембра 1999. године. Више пута је био члан председништва секције. Члан  је по функцији Председништва, Управног одбора и Комисије за предлагање кандидата за  САНУ, Српског лекарског друштва.  Био је члан Удружења хематолога СФРЈ и СР Југославије, Србије и Црне Горе и Србије. Био је члан је European Society for Clinical Investigation-ЕSCI, The Cell Кinetics Society-The Cell Proliferation Society и European Study Group for Cell Proliferation.

Председник је Српског удружења за истраживање матичних ћелија.Члан је с признатим емеритус статусом у International Society for Experimental Hematology- Society for Hematology and Stem Cells- ISEH .

 

Чланство у уређивачким одборима часописа. Био је главни је и одговорни уредник националног научног часописа Билтен за хематологију (1994-2008), а новембра 2011. године изабран је за Главног је и одговорног уредника часописа Српски архив за целокупно лекарство. Члан је Уређивачког одбора „Archive of Oncology" и Саветодавног одбора часописа Iugoslavica Physiologica  Pharmacologica Acta . Коуредник је часописа Medical Data. Пуноправни је члан World Association of Medical Editors (WAME).

Често је позиван да рецензензира радове за најугледније међународне часописе из те научне области. Стални је рецензент  часописа PLОS ONE, који се бави новим експерименталним доприносима.

 

Чланство и активности у Академији медицинских наука Српског лекарског друштва. Ванредни члан Медицинске академије Српског лекарског друштва је од 1996. године, а редовни члан од 2002. године. Био је потпредседник Научног већа Академије од 2003-2006. Године, члан Председништва 2006-2008.. Председник Академије медицинских наука Српског лекарског друштва је од 2008. године.

            Организовао је са проф. др Д Пејин научне скупове Академије Трансплантација матичне ћелије хематопоезе (1997) и Значај биолошких карактеристика матичне и леукемијске ћелије (2005), Регенеративна медицина у 21. веку-могућности и стремљења (2008), са научним саветником др О. Ђурковић-Ђаковић научни скуп Сто година токсоплазмозе (2009), а са проф. др М. Стојковићем научни скуп Current trends in physiological science. Symposium on stem cell biology. Био један од организатора научног скупа Етика научноистраживачког рада у биомедицини (са професорима В. Шобић и С. Симић, 2002) и предавач на још неколико научних скупова Академије медицинских наука Српског лекарског друштва.

   У току обављања функција у оквиру Академије допринео је даљој афирмацији значаја њених активности у оквиру медицине и стоматологије. Као председник идејно је иницирао промене у Правилнику о раду, које су тела Академије прихватиле и сагледао у току текућег рада потребе за даљим допунама. Анимирао је један број истакнутих лекара да учествују  на изборима и постану чланови Академије у циљу стварања основе да будуће активности и руководство преузму квалитетни кадрови. У току досадашњег рада ретки су састанци које није отворио, још на почетку им дао посебну ноту и значај и на њима евентуално дискутовао. Поред састанака Академије повремено је замењивао Председника СЛД и држао поздравне говоре на другим састанцима. На основу неких независних процена, дугогодишњих активиста, све досадашње дужности у оквиру СЛД  је одлично обављао.

 

Награде и признања. Добитник је неколико признања и награда Српског лекарског друштва: Повеље (1996), Награде за научноистраживачки рад (2003.) и Награде за животно дело (2014).

 

Подаци о проф. др Павлу Миленковићу могу се наћи у научним базама података BiomedExperts, ResearchGate,  комерцијалним базама International Biographical Centre Cambridge, American Biographic Institute и домаћим публикацијама.