Проф. др Радојка Коцијанчић

Члан Aкадемије медицинских наука Српског лекарског друштва од 1998. године

Професор Медицинског факултета Универзитета у Београду

 

 

 Основни биографски подаци. Рођена је 15. децембра 1943. године у Баћевцу, општина Барајево, Србија, у службеничкој породици. Осмогодишњу школу је завршила у Барајеву, а XI гимназију у Београду са одличним успехом. Медицински факултет у Београду је уписала школске 1962. године и дипломирала 1967. године, као одличан студент. Лекарски стаж је завршила 1968. године у Београду, када је положила и стручни испит.

Стручно и научно усавршавање. Специјалистички испит из Хигијене  положила је 1975. године, а из Психијатрије 1986. године са одличним успехом и субспецијалиста је исхране. Последипломске студије је завршила на Медицинском факултету у Београду и одбранила магистарски рад 1972. године. Докторску дисертацију Специфичности у психофизичком развоју и морбидитету ученика школа за квалификоване раднике одбранила је 1976. године једногласно са одличним успехом.

Усавршавала се у Blacksburgu (Вирџинија, САД) 1985.године.

Избор у научна/ наставна звања и наставна делатност. За стручног сарадника Хигијенског института Медицинског факултета у Београду је изабрана 1969. године, а реизабрана 1972. године. За асистента је изабрана 1972. године, у звање доцента изабрана 1977, ванредног професора 1982, а од 1988. године је редовни професор на предмету Хигијена на Медицинском факултету у Београду.

Др Коцијанчић је учествовала у свим видовима практичне, семинарске и теоретске наставе, као и наставе примарне здравствене заштите за студенте београдског Медицинског факултета, уз велику мотивацију за рад са студентима, што је испољила као продекан за редовну наставу (1984-1987).

Оснивач је и дугогодишњи шеф последипломске Катедре за школску хигијену и психофизиологију раста и развоја, као и шеф Катедре Хигијене више пута. Била је председавајући биомедицинске групације Универзитета

Поред рада на Медицинском факултету у Београду била је предавач на медицинским факултетима у Приштини, Крагујевцу и Фочи, а предавач и Шеф Катедре хигијене на Медицинском факултету у Подгорици од оснивања. Такође је била професор на Belgrade Medical School for foreign students in English.   

Била је ментор у 35 магистарских теза и специјалистичких радова и у 21 докторској тези.

Здравствена делатност. Здравствену делатност је развила радећи у Саветовалишту за ментално здравље младих при Институту за хигијену и медицинску екологију, кроз који пролази велики број пацијената.

Научна делатност. Објавила је 240 радова у иностраним и домаћим часописима и књигама. Коаутор је 6 монографија и аутор 50 поглaвља у књигама и уџбеницима (4 на енглеском језику). Уредник је уџбеника Хигијена (2002), који је изашао после 30 година, a друго издање 2009. године. М научне компетентности је 401. Цитирана је преко 100 пута.         

Први почеци истраживања су настали у великој, десетогодишњој, лонгитудиналној студији етиологије, тока, рехабилитације и исхода цереброваскуларних акцидената, која се спроводила у Rochesteru САД (руководилац проф. B. Berg) и Београду (проф. М. Савићевић) у којој је др Коцијанчић привржено дала свој изузетан допринос. После тога наставља да као главни истраживач води пројекат у коме се пореде истраживања такозване „STROKE" инциденције, између деноминатора Београда, Рочестера и Боке Которске.

Др Коцијанчић је дуго проучавала чиниоце ризика који делују у различитим индустријским гранама, али и исхрану, услове живота, деловање тешких метала, азбеста и пестицида и на сеоском региону. То су велики пројекти „Маладаптација и њене последице" (пројекат Србије, БИХ и Хрватске) а и Евалуација ефикасности примењених превентивних мера на сеоском региону, којим је сама руководила.

Најуже подручје делатности др Коцијанчић су деца и адолесценти, та најосетљивија категорија сваке популације, па су и радови и пројекти, а и здравствена делатност у споју менталне хигијене и психијатрије - велики допринос у очувању здравља ове популације. Истраживања из ових области се постављају епидемиолошки широко, методично, уз веома велику истраживачку критичност при доношењу закључака, а посебно, шта је транзиторно у развојном периоду, шта је заиста кризно, а шта болесно. Др Коцијанчић прави веома честе скрининге у откривању неуротичности адолесцената, али и других поремећаја, психопатија, и доследно ради на могућој превенцији истих.

Поред објављених и цитираних радова из ових области др Коцијанчић учествује на бројним конгресима, било као предавач по позиву, модератор округлог стола или предавач: Ричмонд, Винипег, Торонто, Рим, Напуљ, Хајделберг, Мадрид, Будимпешта, Даблин, Беч, Софија, Атина, Каиро, Истанбул и у нашој земљи.

Др Радојка Коцијанчић је показала поред истраживачког смисла и пуно кооперативности за тимски рад. Као афирмисани самостални главни истраживач руководила је следећим научно-истраживачким пројектима, које је финансирала Републичка заједница науке СР СРбије, као и други извори финансирања: Утицај услова живота и рада на психофизички развој и оболевања ученика у привреди (1970-1974), Стари у саобраћају (1975-1976), Евалуација ефикасности превентивних мера на сеоском региону (1976-1978), Коронарна болест, артеријска хипертензија и апоплексија церебри - упоредна петогодишња студија по уговору Савезног Завода за међународну сарадњу и техничку помоћ и владе САД (1973-1978), Специфичности оболевања и повређивања млађих радника као најчешћи узроци апсентизма (1988-1992), Специфични услови рада младих у пољопривреди (1989-1990), Систематски прегледи младих - пропусти и последице професионалних селекција (1990-1992), Маладаптација адолесцената (1992-1995), Проблеми неуротичности младих (1998-2000). Била је сарадник у пројектима: Маладаптација и њене последице. Савезни Завод за координацију научне делатности , пројекат у три Републике (1968-1970), Утицај комуналне буке на психосоматско здравље (1972-1973), Епидемиологија настанка и рехабилитација оболелих од церебралне апоплексије, упоредна студија Рочестера (САД) и Београда (1970-1975), Клиничко епидемиолошки и токсиколошки значај одређивања тешких метала у биолошким течностима и коси са аспекта заштите радне и животне средине (1977-1979), Апсентизам код старијих радника (1988-1992)

Проф. др Радојка Коцијанчић је поред учествовања на многобројним међународним и домаћим конгресима и симпозијумима учествовала и у организовању: Међународног научног скупа о церебралној апоплексији, Осмог конгреса превентивне медицине Југославије са међународним учешћем, Деветог међународног конгреса Превентивне и социјалне медицине, Конгреса лекара отаџбине и дијаспоре, Деветог конгреса Превентивне медицине Југославије са међународним учешћем и многим другим конгресима

Друштвена делатност. У току студија је била потпредседник Универзитетског Одбора СС Београда, члан Универзитетског Савета, Републичког и Централног одбора студената Југославије.

Професор Коцијанчић је била члан Комисије за науку Скупштине СФРЈ и Републичког Комитета и Фонда за науку, делегат Скупштине Србије, члан председништва Синдиката Југославије.

Била је директор Института за хигијену и медицинску екологију Медицинског факултета

Универзитета у Београду у неколико мандата. 

Чланство и активности у Српском лекарском друштву и другим удружењима. Активан је члан Српског лекарског друштва и члан Превентивне секције. Члан је председништва Српског лекарског друштва.

Члан је Председнишвта Удружења за Превентивну медицину. Била је Генерални секретар и Председник Савеза лекарских друштава Србије и Црне Горе.

Члан је International Education (IE) од 1993. године - где је учланила Синдикат образовања Србије и Црне Горе (једина међународна организација у којој је тада била наша земља) и Интернационалног Удружења за Превентивну Медицину (I.F.H.P.S.M.).

Чланство у уређивачким одборима часописа. Члан је уређивачког одбора часописа  Српски Архив.

Чланство и активности у Академији медицинских наука Српског лекарског друштва. За ванредног члана Академије медицинских наука Српског лекарског друштва изабрана је 1998. године, а за редовног 2004. године. Била је секретар Научне групе за превентивну и мултидисциплинарну медицину (2003-2006), члан председништва ове научне групе (2004-2007), генерални секретар Академије (2008-2019).

У оковиру активности Академије медицинских наука организовала је научни скуп Чиниоци превенције у заштити менталног здравља адолесцената (2004), и Заштита менталног и  била предавач на неколико научних и едукативних скупова Академије, као и циклуса предавања које Академије организује у сарадњи са Коларчевом задужбином.

Награде и признања. Добитник је неколико награда и признања Српског лекарског друштва: годишње награде за примарну здравствену заштиту за књигу Енциклопедија здраве исхране (1996), ПовеЉе (2012) и Награде а за Животно дело (2015). Добитник је спомен Плакете Београда за науку 1987. године.

 Одликована је Орденом рада са златним венцем (1989).

Њен покојни супруг јој је био професор Медицинског факултета. Син и ћерка су лекари специјалисти.

Напомена. Подаци о проф. Радојки Коцијанчић могу се наћи у едицији је Ко је ко у Србији (1985), Личност године 1997. Америчког биографског института и биографском лексикону Познати српски лекари (Београд-Торонто, 2005).